Ja nisam dovoljno…“… lep, pametan, mlad, uspešan, visok, atraktivan… možete sami nastaviti niz, ali iza svake tvrdnje koja počinje sa „ nisam dovoljno“ treba staviti rez, treba iseći rečenicu jer je gubitnička i netačna… jer je, rekle bi neke moje kolege, takav stav kognitivna distorzija… ako baš morate da završite ovako započetu rečenicu ono što je jedino ispravno je da niste dovoljno svesni svoje posebnosti, svojih kvaliteta, niste dovoljno realni u samoproceni… vi ste kao čovek u rupi s ašovom u rukama koji, svaki put kad to kaže, izbaci još malo zemlje i potone dublje… bacite ašov.

Ko god da vas je tome naučio, ko god da vas je tako ubedio, ko god da vam je u nasledstvo ostavio stare hitove iz svog vremena kada je pohvaliti bilo nepotrebno, jer „dobro je, šta ima da se priča“, a kritikovati predstavljalo dnevnu doza vaspitanja, loše vas je pripremio za život, isekao vam krila verovatno jer su i njemu bila podsečena.

Više od polovine ljudi koji se javljaju psihologu za pomoć su ljudi sa snažnim osećanjem da “nisu dovoljno”, da su razočarali, da su pogrešna investicija, da su sve mogli bolje, da nisu dobro uradili i što je najtragičnije takav stav im zaista uzrokuje probleme u životu i oni proizvodeći nespehe i pogrešne korake, daju legitimitet svojim prorocima… ono što je gotovo identično za sve te ljude je da su oni negde bazično bili dobra deca, poslušna, koja su sve radila po pravilu službe, a nisu naučena da upravo kad malo skreneš sa utabanih staza puca prelep pogled, kad malo improvizuješ bude bolje, kad malo „uhvatiš krivinu“ udahneš vazduh… i to se mora… svi oni su kvalitetni ljudi, divni sagovornici, pametni za sve sem za to da iz svog životnog scenaria izbace sva poglavlja sa “nisam dovoljno” kao da im je neko ostavio formular u kome je samo to otkucano i nema prepravke a dalje stoje prazne linije gde tekst upisuju sami.

Sve ste dovoljno!

Takvi kakvi ste – sasvim ste dobri, oni gori od vas nikad u to i ne sumnjaju… zato hrabro uzimaju i svoje i vaše, beru iz tudjeg voćnjaka bez pardona. Napravite switch u svojoj glavi, izbacite kritične disonantne tonove prvo iznutra a onda i spolja, pobunite se i obavestite okolinu o vašoj pobuni… dobri ste, dovoljno ste sve što treba…”take or leave”, pa ko vas voli takve dovoljne – napred, ostali – stoj!

Bacite ašov, izadjite iz rupe!

 

Dr sci. med. Tatjana Milenković
Spec. medicinske Psihologije