Svaka kriza skoro uvek izaziva manju ili veću emocionalnu traumu. A trauma je kao voda, lako pronađe svoj put, pa je zato neophodna blagovremena intervencija kako bi se njen tok zaustavio ili bar ublažio. Iako traume mogu biti i fizičke i psihičke, jasno je da fizičke traume skoro uvek deluju udružene sa psihičkim.
Psihičke, emocionalne traume se ispoljavaju kroz različite forme, počev od tuge, potištenosti, teskobe, zbunjenosti, strahova, ljutnje, ponekad osećanja krivice, gubitak poverenja i samopoštovanja… I sva ta osećanja su uvek bolna.
Stoga bismo emocionalnu trauma mogli najbolje definisati kao emocionalan odgovor izazvan stresogenim događajima van uobičajenog (poznatog) ljudskog iskustva. Znači,to je vrsta uznemirujućeg događaja ili iskustva koji utiče na sposobnost osobe da fnkcioniše na do tada uobičajen način.
Ako bismo govorili o razumevanju trauma morali bismo poći od činjenice da se osobe sa traumom (osobe koje su krizi) ne mogu suočiti sa njom ni na kognitivnom ni na emocionalnom planu.
Bilo koji tragični događaj može izazvati traumatski osećaj kako za pojedinca, tako i za grupu, kolektiv, ponekad i celu naciju i kulturu. Grupna trauma često postaje deo kolektivnog identiteta gde se gubi osećaj poverenja i stalno se živi sa oprezom, što onemogućava optimalno funkcionisanje.
Emocionalne trauma možemo svrstati u tri kategorje:
Razvojne traume – kumulativno stvorene zbog nagomilavanja sitnih povreda koje se ne mogu potisnti u potpunosti i povremeno izlaze na površinu. Teško se zaboravljaju. Javljaju se kao česta odbacivanja napr. dece od strane odraslih. Kod njih stvaraju osećanja bezvrednosti i neadekvatnosti. Često se koriste poznati mehanizmi odbrane koji ih štite od trenutnog bola, ali sprečavaju trajne promene. Stoga ih je potrebno zameniti zrelijim oblicima ponašanja i mišljenja. Razvojne traume nastaju u periodu kada ne postoje psihofizički kapaciteti da se povrede adekvatno obrade. Deca, na pr. nemaju ni dovoljnu količinu iskustva, niti formiranu svest o sebi i svetu koji ih okružuje da bi mogla adekvatno da odgovore na traumu. I sve dok ne ojačaju dovoljno fizički I mentalno neće moći da se nose sa doživljenom traumom.
Šok traume – izolovani, pojedinačni, veoma intenzivni negativni događaji koji uglavnom nastaju iznenada, ne mogu se predvideti i izazivaju preplavljenost neprijatnim osećanjima koje je veoma teško ili skoro nemoguće obraditi. Nažalost, ni postojeći mehanizmi odbrane ne daju rezultate. Jer, mehanizmi odbrane se izgrađuju čitavog života, neki se formiraju iz ličnog iskstva , a neki iz iskustva drugih. Neophodno je procesuiranje i integrisanje traumatičnog iskstva , kako bi se pomoglo osobama koje su u krizi izazvanoj traumom. A tu svakako treba uključiti strčnjake.
Relacione traume – javljaju se na relacijama roditelj-dete, među članovima porodice, u partnerskim i poslovnim odnosima. Ove emocionalne trauma, kao i razvojne, nastaju “kap po kap” i često se ponavljaju tokom protoka vremena. Tu se radi o tzv. kumulaciji trauma koje, ako im se ne posveti potrebna pažnja i pravovremeno reaguje, mogu ozbiljno remetiti svakodnevno funkcionisanje.
Kako smanjiti doživljaje emocionalnih trauma I ublažiti elemente krize
Ključna reč bi svakako mogla biti PREVENCIJA i ona se odnosi na razvojne I kumulacione trauume. Nažalost, šok traume podrazumevaju samo delovanje post festum. Svi odmah pomislimo na događaje iz prošle godine u “Ribnikaru” I Duboni. Ili na bombardovanje 1999.g. Ili na poplave, zemljotrese…
E sada, ono što je neophodno, jeste da praktično od rođenja decu učimo saosećanju , verbalno i kroz sopstvene postupke (učenje po modelu). Tu se naravno misli prvenstveno na porodicu, a odmah zatim na sve oblike obrazovanja i socijalizacije, od vrtića pa nadalje. U društvu poremećenih sistema vrednosti, kakvo je naše, to nije ni lak ni jednostavan posao. Ali ne smemo odustati, bez obira na sve vrste sekundarne traumatizacije. Jer, topla reč, zagrljaj, osmeh ili kako reče jedna reklama”nije teško biti fin”, su nešto što treba negovati i na čemu treba uvek insistirati.
Milka Krstić, licencirani psiholog za krizne situacije
