Tema roditeljstvo i uloga majke i porodice je veoma značajna i odlučujuća u mentalnom razvoju deteta, sa jedne strane, a opet kao takva, sa druge strane, ne postoji jedinstveno napisana „celovita“ da se pročita, nauči i primeni.
Ona se spoznaje, kroz mnoga učenja, čitanja o tome i velikog broja iskustava sa roditeljima.
Moja krilatica o roditeljstvu je: RODITELJSTVO je sveta dužnost svakog roditelja koji treba od deteta da napravi zdravu i zrelu ličnost.
Kroz ulogu roditelja i roditeljstva, treba od jednog malog bića, koje treba da prođe kroz sve faze normalnog mentalnog razvoja, odgaji zdravu ličnost.
A samo zdrava ličnost je stub i nosilac zdravog društva. Bez zdrave i zrele ličnosti nema ni zdravog društva. Znači – osnovni zadatak roditeljstva je da formira zdravu ličnost, iz koje će sutradan nastati i zdravo društvo. To je poenta, uloga i zadatak roditeljstva.
Koje su to osnovne kapitalne vrednosti roditeljstva?
To što roditelji kupe svom detetu najskuplji mobilni telefon ili nekada su to bile najskuplje markirane patike, najskuplji automobil ili neke druge materjalne vrednosti, potpuno je beznačajno za mentalno sazrevanje i formiranje jedne zdrave dečje ličnosti.
Najveći kapital koji roditelj treba da podari svom detetu jeste: sigurnost.
A sigurnost dete dobija od roditelja, kroz njihove: pohvale, njihovu pordšku, njihovu ljubav, njihove razgovore sa detetom. Kada sve to roditelj ugradi u mentalni sklop svog deteta i ono poseduje svoju sopstvenu sigurnost, takav roditelj može biti potpuno spokojan za svoje dete, da ono neće poći pogrešnim putem, da neće posegnuti za negativnim stvarima, kao što je alkohol, droga, bahatost ili otići u promiskuitet.
Znači, ulivati sigurnost svom detetu.
Neki roditelji to jednostavno imaju u sebi, roditeljstvo ih samo navodi na to.
Ali zato oni roditelji koji to ne umeju, jednostavno ne znaju, mogu da se edukuju, da uče o tome, da rade na sebi i saznaju šta znači biti dobar roditelj.
Znači roditeljsrvo treba i da se uči, kroz savete lekara, psihijatra, psihologa i raznih stručnih radionica o tome.
Roditeljstvo počinje od prvog dana rođenja deteta, sa prvim odnosom i kontaktom između majke i bebe. Ta sigurnost koju majka pruža od prvih dana života bebe ogleda se kroz fenomen: ogledalska uloga majke.
Šta ustvari to znači ? Šta beba vidi kada gleda u majčino lice?
Ona vidi samu sebe, ali kroz majčin lik, tj. kroz majčinu mimiku lica, kroz osmeh majke, kroz emocije koje dobija od majke. Tada majka reflektuje vlastito raspoloženje pozitivno ili krutost vlastitog raspoloženja. Znači beba gleda, a ne vidi sebe. Majka gleda u bebu i njen izgled je povezan sa onim šta ona vidi kod majke.
A majka uzvrati bebi kroz svoj pogled, kroz svoju zenicu, kroz svoj osmeh, kroz svoje emocije. To je ono što naj češće majke i rade, to je ono što je dobro, to je materinska briga, koja daje podršku egu svom detetu i samim tim omogućava mu zdrav mentalni razvoj. Beba je tada stopljena sa likom majke i egom majke jer još uvek ne poseduje svoje sopstveno ja, tj. svoj ego.
Šta biva kada beba naiđe na drugačije iskustvo sa majkom. Majka – čije lice je nepomično i ne uzvraća na bebine emocije. Majčino lice tada nije ogledalo za bebu. Ono je maska za bebu, što naravno nije dobro za dalji pravilan mentalni razvoj bebe.
Majčina briga nad detetom, daje podršku egu deteta i omogućava mu samim tim da se razvija na naj bolji mogući način. Ili rečeno jezikom psihoanalize, osposobljeno dete je dete koje je dobilo podršku majke, ljubav majke, brižnost majke.
Prirodno kako se dete razvija i procesi sazrevanja bivaju sve sofisticiraniji, dete je sve manje zavisno od povraćaja sopstva sa majčinog, ali i očevog lica.
Roditeljstvo podrazumeva i vaspitanje deteta.
Vaspitanje deteta počinje od druge godine života deteta. Roditelji su ti koji određuju okvire i granice vaspitanja svog deteta. Oni određuju i daju smernice svom detetu. A to znači da jasno kanališu detetu, šta je dobro, šta je loše, šta je pozitivno, šta je negativno za dete. A kroz sve to se formiraju i sistemi vrednosti kod deteta. A naj veći sistem vrednosti treba da je u njihovoj glavi, a ne u markiranim patikama, najskupljim automobilima i td. Znači najveća vrednost je u samoj ličnosti deteta, a samim tim sutradan i u odraslom čoveku.
Zato neka bude i poruka ovog kazivanja: Borba za zdravu ličnost deteta, ostvaruje se kroz dovoljno dobro roditeljstvo.
Kako je to u praksi?
Postoje agresivni roditelji. Agresivni roditelji uvek odgajaju agresivnu ili bojažljivu i nesigurnu decu.
Takva deca dobijaju obrazac ponašanja svojih roditelja. Budu agresivna. Imaju veliki strah od svojih roditelja, strah od kazne, taj strah potiskuju, razrešavaju ga kroz svoju bojažljivost ili nesigurnost ili kroz svoju agresivnost.
Agresivan roditelj – uvek daje agresivno ili jako bojažljivo dete.
Roditelji koji sputavaju i kontrolišu svoju decu.
To su roditelji koji ograničavaju svoju decu u njihovim aktivnostima. Deca nemaju dovoljno svog mentalnog prostora za svoju kreativnost i samostalnost. Takvi roditelji podižu neurotičnu decu.
Prezaštitnički roditelji. To su oni roditelji koji: hrane svoju decu, sa polaskom u školu, pišu domaće zadatke svojoj deci, odrađuju praktično sve u ime deteta. Ali oni ne shvataju da time prave veliku zavisnost kod deteta. Dete stavljaju u položaj zavisnosti od roditelja i ta zavisnost na žalost, ostane do kraja života deteta. Takva deca su nesamostalna i ne zrela.
Roditelji – gde su deca bolesna od hroničnih ili teških bolesti, razvija se velika zavisnost, ali obostrana.
Roditelji – gde su narušeni bračni odnosi. Posebno do potpunog odvajanja bračnih partnera.
Najčešće majka svu svoju brigu i ljubav, usmeri i pomeri sa partnera na dete i time pravi veliku zavisnost sa detetom, a naravno to je uvek i u recipročnoj zavisnosti. Tako se pravi velika zavisnost od strane deteta. Što opet nije dobro za mentalni razvoj deteta.
Borba za zdravo i pravilno roditeljstvo treba da se ogleda i sprovodi kroz što veći broj edukativnih radionica o roditeljstvu. Neka to budu ne samo predavanja već i ogledne radionice, u kojima će i sami roditelji imati svoja zapažanja, svoja pitanja i predloge.
Prim. dr med. Dušica Ranđelović, neuropsihijatar i psihoterapeut
